Emocionalna glad nastaje kada naše emocije određuju kada, šta i koliko i jedemo. I nije važno da li su te emocije poztivne (častimo se kolačem jer smo srećni zbog nekog uspeha) ili negativne (grickamo  čips jer smo uznemireni zbog stresa na poslu), važno je da mi u stvari nismo zaista gladni.

Važno je da znamo da se u takvim situacijama bespotrebno prejedamo, teško se zaustavljamo, iako nam je stomak pun. Važno je da znamo da prepoznamo ove trenutke, da ih osvestimo i da ih postepeno prevaziđemo.

 

Ovo je 5 ključnih načina da se  trenutno zaustavite kada posegnete za hranom, a niste zaista fizički gladni:

1.Osvesti – Da li sam stvarno gladan/na

Zapitajte se da li biste bili gladni i ukoliko biste u tom momentu pojeli  bareni  kelj?  (izaberite sami za sebe neko jelo koje biste mogli da pojedete, ali i niste baš ludi za njim) Rešenje je jednostavno: ukoliko biste nakon kelja i dalje bili gladni, verovatno baš i niste stvarno gladni. Da jeste,  kelj bi bio sasvim u redu. Tu je nešto drugo.

Da li ste nervozni? Da li vam je dosadno? Da li jedete iz navike? Tužni ste jer  vas je partner povredio? Besni ste na kolegu sa posla?  Usamljeni  ste?

Pokušajte da nađete iskren odgovor na ovo pitanje, onako, sami za sebe. Nije lako. U početku možda nećete biti u stanju da prepoznate emociju koja je u vama, možda nećete ništa ni osećati, ali vežbajući da oslušnete sebe, vremenom ćete sve više biti u kontaktu sa sopstvenim osećanjima. I shvatićete da ona i nisu baš tako strašna. To su samo prolazni impulsi koji baš i ne ubijaju ljude, pa nema potrebe ni da mi njih ubijamo hranom.

2. Uspori i udahni – Disanje uvek pomaže.

Koliko duboko dišemo, toliko duboko i ispunjeno živimo. Svesno disanje umiruje um, on postaje opušteniji, bistriji, dobija više kisonika jasnije možemo da donosimo odluke, pa čak i one „banalne“ – o hrani . Ponekad, samim disanjem naše telo postaje energizovano, pa mu energija iz hrane više nije potrebna, što se  najčešće dešava u slučaj posezanja za hranom kada smo pod stresom.

3. Sačekaj – Kao i u životu i ovom slučaju vreme nosi istinu.

Sačekaj 15-20 minuta pre nego što pojedeš nešto. Skloni se od hrane, popij vodu, popričaj sa nekim, ali pusti da prođe neko, bar kratko vreme, pre nego što kreneš da jedeš. U ovoj vremenskoj pauzi verovatno će nestati naša glad, a mi ćemo moći da osetimo da nam stomak uopšte nije prazan ili ćemo čak i zaboraviti da smo bili gladni.

4. Pokreni se – Zabavi se, prošetaj, potrči, zagrli, istegni se, zaigraj se, zapleši, popričaj… zaokupi se nečim.

Skreni sopstvenu pažnju od hrane i odvuci sam sebe iz kuhinje na neku drugu stranu. Prejedanje i opsednutost hranom sigurno nije ono što, u široj slici sopstvenog života, želiš za sebe.

5. Zapiši – Evidentiraj, prati, proanaliziraj

Bilo da ste pokleknuli i posegli za hranom ili da ste osvestili okidač koji je izazvao vašu emocionalnu glad zapišite to. Vodite dnevnik ishrane i evidenciju vaših ličnih uzročnika koji vas teraju da jedete i kada niste gladni. Tako ćete imati pregled koliko ste hrane ustvari pojeli „u neznanju“, a to je obično mnogo više od onoga što nam je zaista potrebno. Zapisivanjem ćete bolje osvestiti sopstvene emocije. Reagujemo po principu: „Loše se osećam…moram pojesti čokoladu…“ A šta zaista osećamo? Koje je to loše osećanje? Ako ga zapišemo, imenovaćemo ga, priznati ga, osetiti, suočiti se sa njim, a vremenom i upoznati i naučiti da se na prikladan način nosimo sa njim.

 

Uradite ove korake, ali ih stvarno uradite. Ovo su stvari koje se vežbaju.  To što vam možda zvuče poznato i jednostavno ne znači da ste ih primenili. Kao što ne znači da ćete imati mišiće ako znate da se oni dobijaju dizanjem tegova. Tek kada korake  zaista sprovedemo u praksi možemo očekivati da počnu delovati. I svaki put kada uspete, znajte da ste povećali svoj kapacitet i da ste na korak bliže cilju.

I zapamtite: zadovoljstvo koje dobijamo iz hrane traje kraće od pet minuta. Pronađite i uživajte u  onome što će vas ispuniti i zadovoljiti na period duži od 5 minuta.