“You are what, how, when, and why you eat.”

Postoje ljudi kojima je hrana samo hrana. Jedu zato što bi trebalo nešto da pojedu, jedu da bi živeli. Obave to kao nešto što se mora i idu dalje. Drugima hrana u život unosi zdravlje, slast, lepotu, romantiku, spokoj, toplinu, uživanje, strast. Nekima stvara pakao, nervozu, nemir, tugu, krivicu, stid.

Svako od nas ima poseban odnos prema hrani,  a obično je on uslovljen kombinacijom  genetskih, fizioloških, bioloških i psiholoških faktora.  Emotivno smo jedinstvena bića, a naš stil života, misli, uverenja, svesnost, nivo stresa i uživanja daju čar našoj autentičnosti, ali i grade našu ličnu priču u vezi sa ishranom.

Većini nas hrana je mnogo više od nutrijenta , pogonskog goriva koje pokreće naša tela. Ljubav prema hrani je potpuno normalna. Majke drže svoju novorođenčad u naručju dok ih hrane, a novorođenčad, pored zadovoljene potrebe za hranom,  osećaju majčin dodir, ljubav, toplinu, bliskost, povezanost, pripadanje, mir, zadovoljstvo. Nervni sistem novorođenčeta nije razvijen dovoljno i ono povezuje uzimanje hrane  sa brojnim senzacijama koje dobija dok se hrani. Ukus i miris bakinih kolači, mamine supe, slatkiša koje smo kao deca dobijali mogu evocirati uspomene i emocije,  sećanje na ljubav, udobnost, ušuškanost, bezbrižnost.

I upravo zbog toga smo skloni da u zrelijem dobu nedostatak intimnosti, potrebu za umirenošću, čežnju za bliskošću ili žudnju za ljubavlju nadoknađujemo hranom, za kojom instinktivno posežemo.  Tada hranu koristimo za lečenje ili odsecanje od naših osećanja. Prosto, malo bismo da podignemo raspoloženje pa uzmemo da pojedemo nešto. Pa zaboga,  ne leči se bez razloga svaki filmski raskid kutijom  sladoleda i velikom kašikom. Da,da, to će sigurno  najbolje da  uguši  osećanja, utrne tugu, ublaži bol. A tek reklame za, kad smo ga već pomenuli, njegovo veličanstvo – sladoled…i to obično onaj na štapiću. Devojka koja zanosno njišući kukovima, šeta haotičnim gradom, potpuno se predajući dodiru sladoleda i njenih usana i jezika.  Naboj strasti, senzualnosti, želje, prepuštanja, žudnje, pohote, zanosa, užitka,  potpunog predavanja trenutku, zadovoljstva. Našoj podsvesti reklama poručuje da ćemo se  upravo tako osećati ukoliko pojedemo sladoled.

Da li ste nekada primetili odnos između vašeg raspoloženja i hrane koju jedete? Da li znate da primetite kada ste stvarno gladni? Da li znate da napravite razliku između fizičke i emocionalne gladi?

Emocionalna glad, obično ne predstavlja stvarnu potrebu našeg tela za hranom, nego se bazira na tome kako se osećamo. Pribegavamo joj kada želimo da izbegnemo neprijatne emocije ili kada želimo da intenziviramo one koje su prijatne.

Fizička glad nastaje kada nam naše telo signalizira da smo stvarno gladni – naša creva krče, telo je malaksalo, imamo drhtavicu ili glavobolju. Ovi simptomi gladi su na telesnom nivou i uglavnom su očigledni, za razliku od simptoma emocionalne gladi koji su teže uočljivi.

Kada smo fizički gladni, dobijemo znak od našeg tela da treba da jedemo, a isto tako dobijemo i znak da je dosta. Pojedemo onoliko koliko nam je potrebno i tu stanemo, nema prejedanja.

Emocionalna glad je divlja glad. Naizgled, dolazi niotkuda. Može da se ukaže u svakom trenutku. To je neki neistraženi, netaknuti deo nas, koji je teže pristupačan i u koji se ne usuđuje svako da zađe.

Ali, ako naučite da slušate poruke vašeg tela i istražite teže pristupačne predele svoje divljine i gladi koju ona rađa, zauvek ćete se osloboditi toga da budete rob sopstvene gladi. Ako naučite da raspoznajete znakove fizičke i emocionalne gladi, bićete u mogućnosti da bolje kontrolišete svoje nagone za hranom, kao i da smanjite ovisnost o hrani kako biste lečili svoje emocije ili popravljali raspoloženje. Naučićete da prepoznate kada ste fizički gladni i koliko, naučićete da se zaustavite kada ste puni i nećete imati potrebu za prejedanjem.

Za početak, budite svesni osnovnih razlika između fizičke i emocionalne gladi, kako biste mogli da gradite zdraviji odnos prema hrani, da izgubite višak kilograma i steknete zdravije navike.

Fizička glad Emocionalna glad
Javlja se postepeno. Telo nas lagano  upozorava na njuIznenadna je i hitno moramo nešto da pojedemo
Javlja se u stomaku. Osećamo prazninu u stomaku.Javlja se u glavi. Opseda misli. Osecamo  u ustima ukus tačno određene hrane.
Možemo da je zadovoljimo bilo kojom hranomTraži specifičnu hranu i to uglavnom slanu, masnu, slatku, nezdravu
Možemo da se zaustavimo. Kada pojedemo onoliko koliko nam je potrebno, bez problema prestajemo sa daljim jelomNe prestaje. Jedemo uglavnom do prejedanja koje nema granicu.
Nakon što je zadovoljimo, osećamo se sito.Nakon što je zadovoljimo, osećamo prazninu,  krivicu ili sram.

Budimo za početak svesni ovih razlika. Pokušajmo svakog dana da zastanemo i razmislimo o tome da li je glad koju osećamo fizička ili je emocionalna. Prepoznajmo kada smo stvarno gladni, a kada nas naša prirodna, divlja glad priziva u pomoć ili pokušava da nas dozove kako bismo ostvarili naš puni potencijal.