Jedan od ključnih uzroka emocionalnog prejedanja je otpor – otpor prema onome što stvarno jesmo, otpor da prihvatimo sopstvena osećanja i trenutne okolnosti. Često u ovim trenucima mehanički biramo najlakši način. Umesto suočavanja sa istinom koja je u nama, posežemo za hranom, kojom blokiramo sve ono što živi unutar nas.

Nije lako prihvatiti i voleti sebe u okruženju nerealnih standarda niti videti sebe bez maske, šminke, digitalnih filtera, dorada, prepravki.

Ali upravo kada prihvatimo sebe i svoje nesavršenosti možemo da izlečimo naš odnos prema hrani i da mu pristupimo iskreno i sa ljubavlju. Istina je da, kada sredimo svoj unutrašnji svet, spoljašnji se skocka sam od sebe.

Sećam se godina kada sam mrzila svoje „debele noge, koje su kao dva balvana“. Nisam mogla da ih pogledam, čak ni u ogledalu, a čežnjivo sam gledala preslatke, lepršave, suknjice i haljinice koje nikada nisam nosila jer „nije to za mene…ja to ne mogu da nosim, imam predebele noge“. Sećam se da sam želela „da imam mršave noge, samo jedan dan, bar da vidim kakav je to osećaj“. Umesto toga dobila sam povredu ligamenata, gips od članka do prepona i šest nedelja strogog mirovanja, u ležećem položaju i kretanje uz pomoć oslonca, ali samo do toaleta. Takav „dobitak“ mi ne bi pao na pamet ni u najluđim mislima.  Ali, kako to obično biva, život nam sa svakim izazovom ili gubitkom da i neku lekciju.

A moja je bila: Bože, koliko ja volim svoje noge. Obožavam ih! Gde su one mene  sve do sad odvele, a gde će tek da me odvedu! Mogu da skitam, lutam, trčim, plivam, skačem, plešem. Mogu sve što poželim! Mogu haljinice da nosim! Ma mogu čak i kratke haljinice da nosim, ako mi se nose!

Život je prekratak da bismo ga proveli odbijajući sami sebe od samog sebe. Prekratak je da bismo bili hiperkritički nastrojeni prema sebi.

Ne moramo biti bolji od drugih. Ne moramo biti ni isti kao drugi. Budimo najbolji što možemo u tom trenutku.

Kada možemo da prepoznamo našu snagu, ali i da saosećajno prihvatimo naše slabosti, kada smo u stanju da prigrlimo sve svoje delove, postajemo jedinstvena i vredna celina. I upravo kada stvorimo nežno i sigurno unutrašnje okruženje za samog sebe, u kome se ne osuđujemo, ne preziremo, ne odbijamo, ne mrzimo sebe i svoje telo, stvaramo platformu za promenu i rast. Kada prestanemo da trošimo našu energiju na samokritiku, osudu, krivicu, kada prihvatimo sebe i stvari kakave jesu, oslobađamo se i širimo naš potencijal za lični razvoj, kreativnost, produktivnost, ali i naša ljubav prema sebi transformiše se na sklad sa okruženjem i prihvatanje drugih, upravo onakvih kakvi jesu.

Volite sebe, bez obzira na to koliko kilograma želite da izgubite jer naša kilaža ne određuje ko smo i koliko vredimo.