Toliko je različitih pristupa i stručnjaka koji propagiraju raznovrsne sisteme gubljenja kilograma, da se jedan običan čovek oseća potpuno izgubljeno u tom svetu. Luta od najnovijeg trenda, do proverenih principa i instant rešenja. I to dovodi do stanja da nam nije jasno kad, šta i kako treba da jedemo i radimo kako bismo izgubili višak kilograma.

I tako stalno plešemo u krugu u kome možda i izgubimo kilograme, ali ih opet povratimo i odustajemo od svega pokušavajući da nađemo konačno pravo, jedinstveno i večno rešenje.  A suština je da ono ne postoji. Ne postoji momenat kada ćemo reći da smo stigli na cilj, dobili idealno telo i živeli sa njim srećno do kraja života.

Svi smo različiti. Ono što jedemo, količinski, kalorijski, nutritivno, samo je deo priče. Drugi deo je ono kakvi smo mi zapravo po pitanju naših misli, emocija i životnog stila. Zdrava ishrana nikada nije samo uzimanje zdrave hrane, koja jeste osnova, ali pored toga uticaj imaju osećanja, misli, svesnost, uverenja, nivo stresa, zadovoljstva. Svi imamo različitu startnu poziciju po pitanju ishrane i upravo zato rešenje mora biti individualno i primereno svemu onome što nosimo sa sobom – genetika, traume, stres…

Uglavnom fokus stavljamo na ono što unosimo u sebe – koju vrstu i količinu hrane, zanemarujući ono što je već u nama i ono što bi da izađe napolje, ono kako se predstavljamo ili želimo da se predstavimo svetu. I upravo kroz naše telo učimo, a mnogo je lekcija koje treba da naučimo. I kada pustimo istinu da izađe napolje i kada dozvolimo našoj autentičnosti da podivlja i bude upravo ono što jeste, bez uticaja društvenih normi ili naučenih obrazaca, kada postanemo stvarni, počinje da se reguliše i naš odnos prema hrani, naš apetit, jer nemamo potrebu da se lečimo prejedanjem i zadovoljavamo naše potrebe hranom.

Takođe, ukoliko naučimo da regulišemo faktore poput stresa, toksičnih misli, osećaja krivice, stida i slično, unapredićemo brigu o sebi i postepeno, indirektno,  graditi  normalniji odnos prema hrani, što će voditi trajnom gubitku viška kilograma.

Možemo da počenemo da  primećujemo naše loše misli i stres koji sami sebi stvaramo:

  • započinjemo restriktivne dijete ili se iscrpljujemo gladovanjem;
  • vređamo sami sebe;
  • želimo idealno telo;
  • osuđujemo naš odraz u ogledalu;
  • samokažnjavamo se kada se prejedemo;
  • namećemo sebi osećaj krivice jer nismo u stanju da kontrolišemo svoj apetit

Budimo svesni da nam ovo neće pomoći i da nas iscrpljuje. Pokušajmo da se fokusiramo na pozitivne stvari, a ne da primećujemo samo negativne.

Zapamtimo, nismo loša osoba i nismo pogrešni zbog toga što imamo višak kilograma. Fokusirajmo se na to da u datom trenutku dajemo svoj maksimum i da radimo najbolje što umemo. Vodimo brigu o sebi na najbolji mogući način koji nam je raspoloživ. Čak i ako još uvek nismo uspeli, znamo da smo pokušali, nešto novo naučili. Čak i ako još uvek nismo izgubili višak kilograma, znajmo da bez obzira na to koliko naše telo bilo, vredni smo dovoljno da budemo savršeno ljudsko biće, baš takvi kakvi jesmo.